Em Be, Partizanov a naš

Imali smo mnogo sreće što je ABA liga bila završena u predviđenom roku, što je mnogo trenera i igrača bilo u Beogradu posle napornih sezona i što smo postali dovoljno vidljivi da bi se pojavili u našoj emisiji.
Jedan od onih koji je dugo bio u planu, a važio je i za našeg kolegu, pojavio se u epizodi 47 (ispostaviće se po prvi put) i doneo em najveću gledanost u tom trenutku em je emisija s njim oborila sve dotadašnje vremenske rekorde: Mića Berić i 3 i po sata poprilično dobre zabave.
Imao sam tu sreću da se vratim u ono vreme kada smo igrali jedan protiv drugog, baš kao što je to bilo i sa prethodnim gostima s jednom razlikom, Mića je uvek bio izazov jer smo igrali na istoj poziciji i neretko bili zaduženi da čuvamo jedan drugog. Podsetili smo se tih godina rivalstva Partizana sa BFCom, Zvezdom, Beobankom i na kraju i sa Budućnosti i svih utakmica koje smo u tom periodu odigrali ali sam po prvi put čuo kakav je, i koliko neporan, bio Mićin put do pozicije koju je postigao u Partizanu. I tada i sada sam znao da je to bilo potpuno zasluženo.
Luka je uneo onaj navijački momenat pošto je sve te utakmice doživljavao ipak iz ugla navijača i momka kojem je Mića, ako ni zbog čega drugog ono zbog meke ruke, morao da bude jedan od idola.
Nismo primetili kako vreme leti i verujem da je to jedan od najboljih podkasta koje smo radili, opušteni i nasmejani. Doduše s Mićom to nije teško, prirodan je i komunikativan, uz to i duhovit sa mnogo košarkaških anegdota koje su mu, srećom, ostale u sećanju.
Obećanje dato tada ispunio je još u dva navrata o čemu će naravno biti reči u tekstovima koji slede.
Ipak sigurni smo jedno: da ćemo imati priliku i zadovoljstvo da ga gledamo i u narednoj košarkaškoj sezoni.