Parallel Universe

Luka, Kuzma i ja nismo proveli mnogo vremena zajedno, ali sam brzo shvatio da vrednujemo neke stvari na isti način. Jedna od njih je i zaljubljenost u sličnu vrstu muzike, a to ne može da se folira. Često u svojim podkastima pričaju o RHCP, a ja sam uz njih odrastao. Jednoj pesma sa albuma Californication počinje stihovima:
…Deep inside of a parallel universe
It’s getting harder and harder to tell what came first…
Delimo se na sve i svašta. Nit’ manjeg naroda, nit’ više podela. I to nije nešto što mi nužno smeta. Naprotiv, ume da bude lepo kad pomisliš da nismo svi iste ovce da mislimo isto, istini za volju ovde ima mnogo ovaca. Osnovna podela nas koji pratimo Luku i Kuzmu je podela na Cigane i Grobare, jednostavna podela. Jedan sam od Cigana, ne Delija nego okoreli, teški, bolesni Cigan. Dok je u mom paralelnom univerzumu pakao u nekom južnom je raj. I obrnuto. Situacija zavisi isključivo od stanja na terenu na koji niko od nas ne utiče. Možda nekad u hali i moj glas doprinese jedan mikro procenat nečemu, ali realno koga briga za mene tako malog. Kunem se, ne mrzim nikoga, ali kad mi padne klapna mrzim sve što ide protiv moje Zvezde.
Godine prolaze, jedino što se menja je ženin pritisak na moju nenormalnost. Naravno, za moje dobro. Kao svaka pshička bolest da bi se izlečila mora da prođe kroz nekoliko faza, negiranje, spoznaja, prihvatanje i iscelenje… Ja sam trenutno u trećoj fazi. Znam da sam lud, ali mislim da nema leka. Moj univerzum je takav da mi srce preskače dok gledam Zvezdu, padao sam u nesvest… život sa sportom je i lep i zajeban. Kad sam ja u nokdaunu u mom paralelnom univerzmu, neko tamo južnije ima nikad lepši dan. I obrnuto.
U nekom trećem paralelnom univerzumu neko ko odlučuje o sudbinama podvlači crtu i kaže: jebite se i jedni i drugi! Nema više ovog sranja za koji ste svi krivi. Kukajte, plačite, ko vas jebe kad niste normalni. Pravili vas na majmune decenijama, pokrali Boga oca, od svih vas i vaše dece, pravili duple ugovore, kombinacije… Sve ste to gledali i ćutali kao pičke! Gledali ste samo u drugo dvorište i govorili kako su tamo veći lopovi. Evo sad nemate ni takmičenje, čekate da vam neki Hrvati ili Slovenci odrede kada i za šta ćete igrati, isti vam i sude jer ste gomila majmuna. Ližete guzice članovima Borda, tužakate se, pišete saopštenja, ni na jedno pitanje niste odgovorili, pizda vam materina! I to sve da plaćaju ljudi koji krpe kraj sa krajem? Deca ginu na ulicama, stadionima, u halama se bijete kao stoka, palite auta jedni drugima Ne može više!
Ugasi tako i jedne i druge, napravi Kuću cveća gde ćemo se okupljati i sećati se. Za one koji vole sport, SPORT, osnuje novo društvo, nevino i čisto, dovede ljude koji su pošteni, oni vode domaćinski klubove, navijači aplaudiraju boljem protivniku…
Jebi ga, nije realno. Lepo je u raju, ali je u paklu ekipa. Moja ekipa se sprema za finalnu seriju iako se ogadilo još pre 15, 20 godina. Volim moju bolest, to je deo mene već 42 godine. Iako bih iskreno voleo da neko zavede red u ovom našem bolesnom društvu, bojim se da je ušlo u krv i doviđenja.