Ušli smo u seriju gostiju koji se dele u dve kategorije. Jedni su bili Kuzmini saigrači a drugi njegovi protivnici. Naravno, na terenu. Oliver Popović bio je i jedno i drugo pa ne čudi što imaju dobar odnos koji se temelji na međusobnom respektu. Njih dvojica su igrali u nekom drugom vremenu. Bez fluorescentnih patika, gestikulacije posle svakog koša, čarapa do kolena, čarapa od ramena do šake i sličnih pojava koje imamo danas. Ne tvrdim da je bilo bolje ali je definitivno bilo drugačije. Čini mi se da je akcenat više bio na samoj košarci, na igri a ne na svemu drugom okolo. O svemu tome govorio je popularni Pop ali je pričao i o mnogim drugim zanimljivim temama. Ako se ne varam i dalje je jedini gost našeg podkasta koji je igrao za oba večita rivala. Kao igrača ga pamtim po dve stvari. Razume se, kao i svi, po mekoj ruci i preciznom šutu za tri. Drugo, od svih se razlikovao po tome što je najsvetliji odnosno „najplavlji“. Kada pomislim na njegovu trenersku karijeru prva asocijacija je smirenost. Lepe stvari nam je ispričao o tome kako treba forsirati mlade igrače, posebno lokalce. Podkast je bio zanimljiv i duhovit. Kao i Pop.
Užička pamuk ruka
14
jun