Lukirilo i Kuzmetodije

Bik koji sedi

Jedna od (mnogobrojnih) razlika između Kuzme i mene je praćenje i odnos prema NBA ligi. Da budem iskren, pozitivno me je iznenadio kada smo radili specijal o Kobiju Brajantu i kada nam je Radmanović uleteo u studio. U prvih tridesetak podkasta to su mi bila možda i dva omiljena.
Inače, uglavnom se konsultujemo oko izbora gostiju pre nego što ih kontaktiramo (uglavnom ih Kuz zove). Međutim, oko gosta u 35. podkastu nije bilo dogovora. Samo sam dobio poruku „dolazi Vooch“. Znao je Kuzma da ću biti oduševljen. U to vreme smo čak snimali i najave emisija, a ovu smo odradili u mom omiljenom Hajd parku. Ne sećam se tačno šta smo lupetali ali znam da smo se, kao i obično, dobro zezali.
A sam podkast je bio poseban. Dosta dugo i naš najgledaniji. Snimali smo ga uživo (možda i prvi put) i to u, za nas, nekarakterističnom dnevnom terminu.
Nikola je očekivano bio sjajan sagovornik. Pričao je o odrastanju, koledžu, o svim timovima u kojima je nastupao ali i o bivšim i sadašnjim saigračima. Moram priznati da nikada ranije nisam upoznao nekog ko je u isto vreme toliko uspešan, skroman i zanimljiv. A reč je o višestrukom ol star igraču.
Bilo je dosta anegdota, zanimljivih podataka i duhovitih opaski uz jedno obećanje da ćemo se ponovo videti u podkastu. Ko zna, možda već ovog leta.