Lukirilo i Kuzmetodije

Počelo je!

Podkast broj jedan
Sastali smo se u obližnjem kafiću, ne znam mu ime a trebalo bi. Proveriću ovih dana. Luka je poneo svesku u kojem je bio podsetnik za emisiju broj jedan. Mislio sam da se šali ali sam shvatio koliko mu je ovo važno i osim pitanja Šta ti je to? nisam dalje komentarisao. Pili smo kafu i pravili „plan“. Znao sam da od toga nema ništa i da će nas priča voditi vamo tamo, baš kao što izgleda i danas. Ipak delili smo zajedničke ideje i postavili pravila: nema tabloidnih vesti, nema nagađanja, nema uvreda prema bilo kome, nema ničega lošeg jer smo u opis podkasta već ubacili nešto što nam je obojici bilo važno: afirmativno o najlepšem kolektivnom sportu. Iako smo u mnogo čemu napredovali mislim da je to jedna od stvari koju nismo nimalo promenili. Šolja je bila prazna i bilo je vreme za odlazak u studio.
Samo dan pre imali smo sastanak sa našim kolegom Srđanom Ercegom, čovekom koji je osmislio studio i čovekom sa kojim smo delili istu viziju. Baš kao i Luku poznavao sam ga veoma površno, ali mi se sve kod njega dopalo. Bili smo spremni za prvu epizodu koju je trebalo da snimimo jer smo bili daleko od ideje da podkast radimo uživo. Sam studio mi se veoma dopao, nisam gledao podkaste koji su se u njemu snimali pa nisam znao koliko je prijatno sedeti u jednoj od stolica. Po inerciji smo seli za sto, bez nekakvog posebnog dogovora, kamere su bile uključene a Vanja, kojeg sam tada video po prvi put, sedeo je spreman za miksetom. Mnogi, nama bliski ljudi sa kojima smo se konsultovali prethodnih dana, nisu bili oduševljeni idejom da podkast traje duže od 45 minuta jer rekoše da „niko nema strpljenja da gleda duže emisije u današnje vreme“. Odlučili smo da pričamo onoliko koliko nam prija i iako mnogi kažu koliko smo se promenili i napredovali od tada, u pozitivnom smislu naravno, meni je ta epizoda ostala u lepom sećanju. Bila je poprilično spontana s obzirom na okolnosti i činjenici da se nalazimo u nečem novom, u nečemu što nismo imali prilike da radimo do sada. Slično da ali je podkast za nas bio nešto novo sa nesigurnim ishodom. Osim našeg ubeđenja da ćemo uspeti u onome što smo naumili. Špica je krenula i naši životi su postali drugačiji….

Prvi lajkovi i preko 1500 pregleda najave između dva podkasta su delovali toliko dobro da sam u realnom vremenu pratio brojke. To mi je ostalo i dan danas….